E10: Evrovizija

Ćao! Dobro došli u novu epizdou Serbian Language Podcast. Ja sam Nikola, onlajn tutor i nastavnik srpskog jezika. Danas ćemo govoriti o Evroviziji, kako i kada je nastala, kako izgleda takmičenje i kako je Srbija učestvovala tokom godina. Pre nego što krenemo, molim vas zapratite instragram stranicu: Serbian Language Network (@learn__serbian) za više materijala ili pošaljite imejl ako želite da bukirate čas srpskog jezika: nikola.pujic@gmail.com Pa, krenimo!

Siguran sam da ste već dosta toga čuli o Evroviziji ovog i prošlog meseca. Ove godine, Evrovizija je održana u Italiji, u Torinu. Mnogo ljudi je mesecima uzbuđeno navijalo za svoju zemlju. Navijati – to znači podražvati, vikati naglas i podsticati nekoga da uradi nešto. Ali, kako je bilo na početku? Kako je evrovizija nastala i koje su bile prve pesme?

Evrovizija je muzičko takmičenje na kome mogu učestvovati sve države Evrope, pa se zato zove Evrovizija. Učestvovati: to znači biti deo neke aktivnosti. Od skoro, na ovom takmičenju učestvuje i Australija! Izgleda da ima mnogo fanova Evrovizije tamo! Zapravo, zemlje koje mogu da učestvuju su one zemlje koje su članice Evropske radiofuzne unije. To je unija medijskih javnih servisa koji emitiju medijske programe. Ova unija organizuje Pesmu Evrovizije, ali i Dečiju pesmu Evrovizije. Dakle, zemlje koje su članice Radiofuzne evropske unije mogu učestvovati na Evroviziji. Danas ovo takmičenje zovemo „Pesma evrovizije“, ali i „Evrovizija“. Evrovizija je zapravo medijska mreža koju je osnovala Evropska radiofuzna unija, ali ovo ime uglavnom koristimo kao ime sa muzičko takmičenje. Ova televizijska mreža pokriva potencijalnih milijardu gledalaca! Pesma evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom na svetu, a to je isto i najgledaniji ne-sportski program na svetu! Evroviziju svake godine gleda oko dvesta miliona ljudi!

Prvo takmičenje je održano u Švajcarskoj, u Luganu, 24, maja 1956. godine. Zemlje koje su učestvovale su bile: Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i naravno, Švajcarska, kao domaćin. Svaka zemlja je poslala dve pesme. To je prvi i jedini put da su zemlje imale više od jedne pesme na Evroviziji. Na Evroviziji koja je održana u Srbiji 2008. godine učestvovao je rekordan broj od 43 zemlje! Na početku, ovaj festival je imao naziv: „Eurovision Grand Prix“. Prvi pobednik na Evroviziji bila je Švajcarska, tačnije izvođač Lis Asija sa pesmom „Refren“.

Kako je organizovano takmičenje? Svaka zemlja koja učestvuje ima svoju delegaciju (predstavnike) koju šalje na takmičenje. To je grupa ljudi, zajedno sa izvođačem, plesačima, muzičarima, kompozitorom, novinarima i tako dalje. Svaka zemlja bira umetnika koji će napisati jednu pesmu koja ne sme biti na bilo koji način objavljena ili izvedena komercijalno ili na koncertu pre prvog septembra pethodne godine. Tako na Evroviziji učestvuju nove i sveže pesme. Uglavnom svaka zemlja bira svog predstavnika na nacionalnom finalu. Predstavnik – to je osoba koja radi nešto u ime nekoga drugog, ona predstavlja nekoga ili nešto, na primer Konstrakta je ove godine predstavljala Srbiju. Dakle, nacionalno takmičenje za Evroviziju je način da od mnogo predstavnika jedna zemlja izabere svog, jednog predstavnika. Posle toga, muzičar koji pobedi na nacionalnom finalu, plasira se u polufinale za Pesmu evrovizije. Međutim, postoje pet zemalja koje su direktno plasirane u finale, a zovu se velika petorka. To su: Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Španija i Italija. Ove zemlje imaju pravo na direktno finale jer najviše učestvuju u finansiranju Evrovizije.

Pesma koja učestvuje na Evroviziji ne sme biti duža od tri i po minuta. Naravno, pesma uvek mora biti izvedena uživo, pred publikom. Pesme koje najčešće možemo da čujemo na Evroviziji su pop pesme, balade, pesme sa folk ritmom i slično. Takmičar može svirati instrument, može nastupati i sa grupom muzičara. Mesto održavanja je neko mesto u zemlji koja je pobedila prethodne godine. Scena gde muzičari nastupaju je velika, uglavom je u nekoj areni ili stadionu, sa različizim osvetljenjem i šarenim efektima. Mogu se kupiti i karte, tako da je publika koja sluša ovo takmičenje ogromna. Postoje dva voditelja koji tradicionalno govore na engleskom i francuskom jeziku, mada u poslednje vreme sve više je prisutan samo engleski jezik. Voditelj: to je osoba koja vodi neki program, televizijski, radijski ili program na internetu. Posle uvoda u emisiju, kreću muzički nastupi. Prvo svaka zemlja bude predstavljena publici. To se kolokvijalno zove „razglednica“ zato što je ranije svaka zemlja predstavljena slikama i snimcima gradova, prirode i ljudi iz te zemlje, a sve to izgleda kao turistička razglednica. Posle toga, nastupa njen predstavnik i odmah po završetku pesme, kreće razglednica sledeće zemlje.

Ono što je interesantno kod Evrovizije je upravo interakcija različitih kultura, jezika i muzike. Publika voli da čuje dobru muziku, vidi različite kulture i da se dobro zabavi. Zbog toga, voditelji često pokušavaju da budu zanimljivi i da razmene par reči sa svakim izvođačem, iz svake zemlje. Između pesama postoje razičiti zanimljivi sadržaji i mini intervjui. Kada svi takmičari završe svoje nastupe, kreće pauza za glasanje. Publika može glasati za bilo koju zemlju osim svoje, a glasa i žiri svake zemlje. Dakle, svaka zemlja ima svoji profesionalni žiri koji glasa za najbolju pesmu tako što deli poene. Poeni su 1,2,3,4,5,6,7,8,10 i 12. Dvanaest poena ide najboljoj pesmi. U isto vreme, publika takođe glasa preko SMS poruka ili preko interneta. Dok traje glasanje, publika obično gleda kratke isečke sa nastupa svake zemlje, tada isto kreće i poseban nastup, koji organizuje zemlja domaćin, po svom izboru. To može biti prethodni pobednik koji je predstavljao tu zemlju ili neki poznati muzičar.

Kada se glasanje završi, kreće najaznimljiviji deo takmičenja: objavljivanje pobednika. Naravno, ovo će trajati dugo, zbog uzbudljvosti i anticpacije. Voditelji prvo objave poene profesionalnog žirija, a onda poene publike. Tako se poeni sabiraju i na kraju se objavi pobednik. Inače, žiri svake zemlje se uključi u program uživo. Svaka zemlja bira osobu koja će kazati kome je dodelila svoje poene. Često predstavnik žirija koristi ovu priliku da zahvali domaćinu, učesnicima i publici i da na kreativan način podeli svoje poene. Kada na kraju saznamo ko je pobedio, ta zemlja dobija konačnu nagradu i još jednom izvodi svoju pesmu, uz još lepšu atmosferu i podršku publike i uz još šarenije scenske efekte.

Srbija je učestvovala na Pesmi evrovizije u okviru Jugoslavije, prvi put 1974. godine. Međutim, posle raspada Jugoslavije, Srbija kao samostalna zemlja učestvuje prvi put 2007. godine i pobeđuje. Te godine je Marija Šerifović u Helsinkiju sa pesmom „Molitva“ pobedila na Evroviziji. To je bila prva i jedina (za sada) pobeda Srbije. Od balkanskih zemalja, samo Srbija i Grčka imaju po jednog pobednika, dok ostale zemlje nisu uspele da osvoje prvo mesto do danas.

Mnogi ljudi ne vole Evroviziju zbog različitih političkih uticaja. Na primer, mnogi ljudi su očekivali pobedu Ukrajine ove godine na takmičenju, upravo zbog trenutnog stanja u svetskoj politici. Godine 1991, pre totalnog raspada zemlje, Jugoslavija je imala svog predstavnika, Bebi Dol, koja je sa pesmom „Brazil“ bila na pretposlednjem mestu. Možemo pretpostaviti da političko stanje u Jugoslaviji takođe nije bilo dobro i da je uticalo na žirije ostalih zemalja da Bebi Dol, pevačici iz Srbije, daju najmanji broj poena. Međutim, njena pesma „Brazil“ je bila (i sada jeste) jedna od najpopularnijih pop pesama koju često možete čuti na raznim žurkama.

Ove godine Srbija je imala jako zanimljivog predstavnika – Konstrakta sa pesmom „In corpore sano“. Konstrakra je osvojila publiku ne samo u Srbiji, već širom Evrope! Izazvala je pravu polemiku i raspravu na društvenim mrežama. Neki je obožavaju, neki ne razumeju i ne vole. Međutim, ona je osvojila peto mesto na Evroviziji ove godine i to je činjenica! Srbija nije osvojila bolje mesto još od 2012. godine! Njena pesma govori o zdravstvenim, društvenim i egzistencijalnim problemima umetnika danas, ali i svake osobe pojedinačno. Dok smo gledali Evroviziju uživo, mogli smo čuti publiku, pa čak i voditelje, kako tapšu i glasno pevaju: „Bit, bit, bit, biti zdrava!“ i to je velika pobeda. Možemo reći da je ovo jedan od prvih avangardnih nastupa na Evroviziji ikad.

Dakle, Evrovizija i dalje ostaje najgledaniji međunarodni evropski progam. Mnogi ljudi vole da se za finalno veče okupe i naprave mini žurku na kojoj svi zajedno gledaju ovo takmičenje. Razmena dobre energije, muzike i tradicije je ono što možemo nazvati magijom Evrovizije. Neki ljudi gledaju evroviziju zbog pesama koje će ubrzo posle završetka takmičenja biti jedne od najslušanihij pesama te godine. Drugi ljudi gledaju Evroviziju zbog takmičarskog karatkera. Treća grupa ljudi – pa, treća grupa ljudi ne veruje u Evroviziju i uopšte je ne prati. Šta vi mislite? Da li je Evrovizija takmičenje samo u muzici? Da li ste i vi fan Evrovizije?

To bi bilo sve za ovu, muzičku epizodu. Nadam se da ste uživali. Ukoliko želite da nastavite sa učenjem srpskog jezika, molim vas zapratite instagram stranicu: Serbian Language Network (@learn__serbian) gde možete naći dodatne materijale za učenje i bukirati vaš prvi čas srpskog jezika, ili jednostavni pošaljite imejl u opisu svake epizode (nikola.pujic@gmail.com). Ako vam se dopada podcast, možete ga podržati na Buy me a Coffee vebsajtu. Vidimo se i čujemo se uskoro, pozdrav!