Dobar dan i dobro došli u novu epizodu Serbian Language Podcast-a. Danas ćemo govoriti o jednom lepom prazniku koji je veoma popularan kod Srba. Ako niste zapratili našu stranicu, to možete uraditi na instagram profilu @learn__serbian (Serbian Language Network). Ovde možete naći materijale koji će vam pomoći u učenju srpskog jezika. Nemojte zaboraviti da uz svaku epizodu imate transkritpt (tekst) na srpskom jeziku, tako da možete čitati i slušati u isto vreme! Ovo možete naći na vebsajtu Buzz Sprout. Pa, krenimo!
Da li ste ikada čuli za reč slava? Ako već govorite neki slovenski jezik, ova reč vam može biti poznata. Na engleskom ova reč znači glory. Međutim, mi danas ne pričamo o toj slavi. Danas govorimo o jednom veoma starom i lepom srpskom običaju. Slava (ili krsna slava) u ovom kontekstu znači praznik koji proslavlja svaka srpska porodica. To je dan, to jest datum, na koji crkva proslavlja određenog svetca. Svetac – to je osoba koja je kanonizovana u hrišćanstvu zbog svoje izuzetne posvećenosti Gospodu Isusu Hristu i Bogu. U svetskoj istoriji postoji mnogo svetaca, najpoznatiji su Jovan Krstitelj, Sveti Petar, Sveti Nikola, Sveti Đorđe i tako dalje. Dakle, većina srpskih porodica slavi svog, određenog svetca, određenog datuma u godini. Ovaj praznik je nasledan, to znači da će sin naslediti ovaj praznik od svog oca, dakle, po patrijarhalnoj liniji.
Pre nego što objasnimo kako porodice slave svoju slavu, hajde da pogledamo u prošlost i saznamo kako je ovaj praznik uopšte nastao. Prema najpopularnijoj teoriji, Srbi su došli na balkan u 6-7. veku nove ere. Srbi su u to vreme bili pagani, poštovali su više bogova. Neki stručnjaci veruju da današnja slava vodi poreklo od ovih bogova. Porodice su slavile svoje bogove-zaštitnike, a hrišćanska crkva je zamenila ove paganske bogove sa hrišćanskim svetcima. Drugo verovanje je da slava vodi poreklo od starog slovenskog kulta predaka. Stari Sloveni su veoma brinuli o porodici, a slava predstavlja savršen primer kako se svest o porodici prenosila kroz generacije. Dakle, oko 9. veka, krenulo je pokršćavanje paganskig naroda širom Balkana i Evrope. Srpska Pravoslavna Crkva veliki značaj daje Svetom Savi. Sveti Sava je živeo na prelazu imzeđu 12. i 13. veka. On je bio sin Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić. Sveti sava je bio princ, monah, diploamata i prosvetitelj. On je radio na uređenju i samostalnosti srpske crkve, pa je tako i stare paganske običaje preoblikovao u nove hrišćanske. Tako je nastala i srpska slava. Vidimo da je srpka slava veoma star običaj i da vodi poreklo od slovenskih, paganskih običaja, ili možemo reći i od starih srpskih običaja.
Kako izgleda srpska slava? Nadam se da ste nekada bili u prilici, ili da ćete u budućnosti moći da posetite svoje srpske prijatelje za vreme slave. Dani pre i posle slave su veoma važni i predstavaljaju poseban trenutak za porodicu, rođake i porodične prijatelje. Pre svega, za svaku slavu najbitiniji deo je slavski kolač. To je hleb koji se mesi (pravi) od pšeničnog brašna, a koristi se za vreme slave. Postoji nekoliko koraka koji se poštuju pre slave i za vreme slave. Veliki broj porodica ima u kući ikonu sa svetiteljem koga slave. Ako porodica slavi Sv. Nikolu, onda u kući ima njegovu ikonu. Ispred ikone visi kandilo – posuda u kojoj gori plamen za vreme nekih hrišćanskih pravoslavnih praznika. Ovo kandilo se pali i za vreme krsne slave. Pre nego što se napravi slavski hleb, po običaju, u kuću dolazi pop (sveštenik) koji sveti vodicu. Ova voda se onda koristi za pravljenje slavskog hleba. Kako on izgleda? To je obično okrugli hleb koji je ukrašen sa svih strana. Na vrhu hleba obično bude krst i napisano ime: Isus Hristos. Ovi ukrasi se takođe prave od brašna i vode. Domaćice ukrašavaju slavski kolač na različite načine: neke od njih naprave figure koje predstavljaju knjigu (bibliju), grožđe, pšenicu, pticu, cveće i tako dalje. Kolač treba biti spreman noć pre slave. Pored slavskog kolača, vrlo je bitno imati crno vino, slavsku sveću i žito. Žito je slatko jelo od kuvane pšenice koje se koristi za vreme slave. Naravno, slava je dan u godini kada na porodičnom stolu treba biti što više hrane i pića, to je praznik koji se proslavlja u jelu i veselju.
Nekoliko dana pre slave, kuća obično bude puna mirisa hrane koja se sprema. Treba nabaviti meze, sastojke za sarme, supu, slavske kolače i tortu. Porodica za slavu obično zove svoje rođake i članove šire porodice. Ako imate veliku porodicu, biće mnogo veselja. A za dobro veselje kod Srba potrebno je mnogo, mnogo hrane i pića! Nikada ne možete biti sigurni ko će doći, a ko neće doći, jer je običaj pozvati što više ljudi, pa ko je slobodan, doći će. Takođe, morate imati u vidu da su neke slave veoma popularne, to jest veliki broj ljudi slavi istu slavu. To znači da gosti nekada mogu ići i na 3 slave u istom danu! Zamislite koliko je to hrane koju treba pojesti! Sve ovo govori o tome koliko je slava važna za srpsku kulturu i tradiciju, nije lepo odbiti poziv na slavu, osim ako nemate dobar razlog.
Dakle, pošto smo spremili slavsku hranu, napravili slavski kolač, spremili žito, vino i sveću, vreme je da uradimo slavski obred. Na dan slave, seče se slavski kolač, obično u toku dana. Ovo obično radi sveštenik, a može se obaviti u crkvi ili kod kuće. Sveštenik sveti kolač, ikonu, slavljenike i seče kolač. Uz to, govori molitvu. Neke porodice seku kolač bez sveštenika. To se obavlja tako što se članovi porodice okupe oko stola i onda uz izgovaranje molitve svi zajedno okreću kolač na određeni način. Potom se kolač poliva vinom i seče se na četiri dela. Na kraju toga članovi porodice uzimaju vino i otpiju gurljaj, a zatim svako uzima malo žita. Slavska sveća se tada upali i obično gori ceo dan, ili dok gosti ne odu.
Obično posle toga porodica je spremna da dočeka goste. Oni uglavnom dolaze na ručak, ali mogu i na večeru. Pošto za vreme slave neke kuće mogu imati i preko 50 gostiju, porodice ne mogu tačno znati ko će kada doći. Zato je dobro ostaviti otvorenu kapiju i vrata kuće. Dobra ideja je namestiti više stolova i obezbediti što više mesta za goste. U nekim mestima, na primer na selu, porodica može prirediti ručak u dvorištu, ako je lepo vreme. Svakako, svi se trude da kuća i dvorište budu najčistiji za vreme ovog praznika. Kada gosti dođu, oni kažu „Srećna slava! ili „Srećna slava domaćine!“. Domaćin – to je veoma važna reč u srpskom jeziku. To je glava porodice, muška osoba koja upravlja domaćinstvom, koja vodi računa o kući i prostoru oko kuće. Domaćin takođe može značiti vredan, pošten čovek. Čovek koji daje primer ostalim članovima porodice. Često je domaćin i najstariji član porodice. Dakle, kada se pozdravljamo sa gostima, čest običaj je poželeti srećnu slavu i poljubiti domaćine tri puta u oba obraza. Ako ste pozvani kao gosti, na slavu možete poneti vino, kafu i čokoladu za decu.
Svako ko je bio u dodiru sa srpskom kulturom zna da je hrana veoma važna. Kako izgleda jedan slavski ručak? To je mnogo, mnogo hrane! Svaki ručak obično počinje predjelom. Predjelo je jelo koje se jede pre glavnog jela: to je obično meze. Meze je veoma važan, takođe. To je obično tanjir sa različitim vrstama sečenog mesa (sušenog, hladnog), različite vrsta sira i salata. Uz meze ljudi najčešće piju rakiju! Rakija je još jedno od najbitnijih elemenata srpske kulture. To je jako alkoholno piće sa alkoholom oko 40%. Međutim, mnogi ljudi prave domaću rakiju, koja sadrži alkohol i preko 50-60%. Ovo božansko piće se koristi u različitim situacijama. Pije se polako uz meze, pije se ujutru za početak dana, pije se kada dođu prijatelji, pije se na svadbama, slavama i sahranama. Imamo dosta vremena da govorimo o rakiji, ali vratimo se na temu. Dakle, posle predjela obično ljudi služe domaću supu ili čorbu, a posle toga na red obično dolaze sarme ili punjene paprike. Na srpsku kuhinju veoma je uticala turska kuhinja, pa su tako sarme i meze srpska varijanta turske kuhinje. Posle toga, na red dolazi pečenje (svinjsko ili jagnjeće). U nekim mestima, najviše u selima, mnogi ljudi hrane svinje ili ovce. Za vreme slave domaćin bira svinju ili ovcu koju će ispeći na ražnju iznad vatre i koju će jesti za vreme slave. U većim gradovima ljudi najčešće kupuju pečeno meso. Uz meso obično ide salata (najčešće od kupusa). Ovakav ručak može trajati veoma dugo.
Međutim, verovali ili ne, hrana ipak nije najbitniji deo kada slavimo slavu. Najvažnije je kako ćemo provesti ovaj dan, a najbolje je provesti ga u krugu porodice i prijatelja. Kako izgleda atmosfera? Za vreme ručka stolovi su puni! Ako imate veliku porodicu biće gužve u kući. Negde na sredini ručka svi već uveliko pričaju i glasno govore. Govore o poslu, o rođacima. Pitaju šta je novo u životu i kako je zdravlje. Svi su crveni u licu od dobre hrane i pića. Obično ljudi slušaju muziku (narodnu, domaću, ali i stranu), kreću sa šalama i sa veseljem. Sve se to dešava za stolom, na kome stoji zapaljena slavska sveća. Slave su savršen trenutak da vidite ljude sa kojima dugo niste razgovarali. Da saznate nešto novo o svojoj braći i sestrama, da održavate dobru komunikaciju sa porodicom i prijateljima. Da nema slave, mnoga prijateljstva i porodične veze bi se najverovatnije polako ugasili. Dakle, najbitniji je kontakt sa ljudima koje volite. Mnogi Srbi danas žive daleko od svoje kuće i daleko od grada u kome su se rodili. Slava je jedan od načina da ponovo vide svoju majku i oca, brata i sestru.
Kada se završi ručak, gosti mogu dugo ostati za stolom da piju. Kasnije uveče domaćin i domaćica služe kafu i kolače (ili tortu). Kafa se obično služi na kraju ručka il i večere, pa morate biti vrlo pažljivi kada ćete sužiti kafu gostima: ako uradite to previše rano, gosti će pomisliti da je vreme da krenu kući. Slavski kolači su pravo malo remek-delo. To je obično tanjir sa 4-5 vrsta kolača. Neki ljudi kupuju, ali naravno, najbolji kolači su oni koji se naprave kod kuće. Umesto kolača, možete služiti tortu, ili i jedno i drugo! Na kraju, gosti će sami izabrati trenutak kada treba otići. Često domaćice vole da spakuju malo hrane gostima, da ponesu svojim kućama.
Neke porodice slavu slave čak i tri dana! Vrlo je poznata knjiga „Ivkova slava“, koju je napisao Stevan Sremac. Postoji i film sa istim imenom („Ivkova slava“), snimljen 2005. godine, režiser je Zdravko Šotra. Ovo je jedna vrlo zanimljiva komedija o mukama, ali i lepim stranama srpske slave. Preporučujem da pogledate film. Kada svi gosti odu, kuća može biti čudna i veoma tiha. Nema više smeha, razgovora i buke. Uskoro se život vraća u normalu i sada će porodica koja je slavila slavu uskoro ići kod svojih prijatelja i porodice. Pred kraj svake godine postoji „sezona slava“. To je period kada mnogo ljudi imaju slave i nekoliko nedelja postoji začarani krug, kada ljudi imaju goste ili idu kod prijatelja kao gosti. Često se dešava da prijatelji slave istu slavu, pa onda moraju dogovarati kada će ići jedni kod drugih.
Slavu slave svi Srbi, ne samo u Srbiji, već i u Crnog Gori, Bosni i Hercegovini i šire. Najviše ljudi slavi Sv. Nikolu, Sv. Jovana ili Sv. Đorđa (Đurđevdan). Neke slave mogu biti i posne. Tada ljudi jedu hranu koja nema masti, mleka, jaja. Tada na stolu bude najviše ribe, pasulja i krompira. Slava je takođe veoma bitna zbog još jednog razloga: ona je dokaz o nastavku porodične linije. Tokom vekova, srpski narod se dosta selio i gubio svoja prezimena i svoj identitet. Jedina stvar koja je uvek opstajala je slava. Slava se nasleđuje sa oca na sina. To je patrijarhalni model. Žena u porodici slavi slavu svoga muža. Tako su neki Srbi menjali svoja imena i prezimena, ali nisu svoju slavu. Kada hoćemo da saznamo prošlost svoje porodice, pored prezimena, moramo znati i koju slavu je slavio naš pradeda, a koju slavu je slavila prababa kada je bila devojka. Eto, ovako vidimo da je srpska slava veoma bitna i za srpski identitet.
To bi bilo sve za ovu, sedmu epizodu Serbian Language Podcast-a. Nadam se da ste uživali i da ste naučili nešto novo. Ako vam se sviđaju ove epizode, možete zapratiti Instagram stranicu @learn__serbian (Serbian Language Network). Vidimo se u sledećj epizodi, ćao!
Comentarios